Malo je trebalo da to bude neponovljiva sezona. Mladi Strahinja Dragosavljević je postao nova zvezda svetskog kajaka. Na pet velikih takmičenja osvojio je četiri zlatne medalje i u prvoj seniorskoj godini potvrdio sve priče da se rado o izuzetnom potencijalu.
Učenik Sime Boltića, rođeni brat takodje vrhunskog takmičara Marka, Strahinja je poput meteora ušao u krug najboljih, pokazavši rezultatom, radom i ponašanjem da su godine uspeha pred njim.
Majica sa likom Supermena je njegov zaštitni znak. Baš tako, on je u svetu kajaka Supermen. Stalno promovišući svoje sveti trojstvo u kojem je zajedno sa trenerom i Bogom, ističući podršku starijeg brata, Strahinja je na svom statusu ocenio sezonu.
Ali pre toga podsetimo da je zlato osvojio na Svetskom kupu , Evropskom prvenstvu za seniore i mlađe seniore i na Svetskom prvenstvu za mlađe seniore. Na poslednjem takmičenju, planetarnom šampionatu u Milanu je stigao četvrti.
„Bila je ovo godina snova – godina u kojoj sam dokazao da se sve može, dokle god je srce na pravom mestu. Sezona iza mene bila je duga i iscrpljujuća, ali i ispunjena kontinuitetom pobeda – od prvih kvalifikacija, pa sve do najvećih finala. Poraz sam doživeo svega dva puta, a jedan od njih u kvalifikacijama Evropskog prvenstva za seniore. Ipak, na kraju sam pokazao srce junaka i postao najmlađi evropski šampion u istoriji, oborivši rekord svog rođenog brata. Ostalo je u porodici, ali je istovremeno otišlo i u istoriju“, podsetio je na vreme prošlo i vreme sadašnje i vladavinu braće Dragosavljević.
Priznaje da nije znao gde su granice. Obarani su rekordni, osvaja zlata. Da je kajak sport sa naslovnih strana Strahinja bi već imao ogromnu medijsku pažnju.
„Bio sam nezasit, gurao napred i postajao prvi u istoriji svog sporta na mnogim poljima, jedini koji je vladao tako dominantno. I onda, baš kada je kruna čekala da bude uzeta, došao je kiks. Na Svetskom prvenstvu, iako favorit i dalje najbrži, završio sam četvrti. Teško je to palo, ali takav je put sportiste. Jer nije kome je rečeno, već kome je suđeno.“
Prihvata u šali konstatacije da je rano da uzme na vodi baš sve. Da treba ostaviti nešto i za godine koje dolaze.
„Ponosan sam što sam grb Srbije nosio ovako visoko i što sam dokazao da možemo stajati rame uz rame sa najvećima. Tek sam na početku i ne planiram da stanem. Prezime sam uzdigao na višu letvicu, tamo gde i pripada, i tek ću ga uzdizati. Hvala svima koji su bili uz mene – borba još traje i tek sledi ono pravo.“
I na kraju obećanje koje će, poznavajući ga, sigurno da ispuni.
„Postavio sam svima domaći zadatak kao najmlađi šampion. Sledeće godine vidimo se još jači, još brži i još bolji. Ovo je bila godina snova – godina u kojoj sam dokazao da se sve može, dokle god je srce na pravom mestu. Treneru, spremi se – idemo dalje“, poruka je Strahinje Dragosavljevića.
Uzgred, ali ne manje važno, Strahinja će 27. oktobra napuniti 19 godina. Tek 19.
