U godini kada je tek zakoračio u punoletstvo, Strahinja Dragosavljević ispisao je retko viđenu sportsku priču. Kao najmlađi u finalu evropskog prvenstva u Račicama, osvojio je zlato u K1 200 m — podvig kojim je potvrdio da se u srpskom sprintu rađa šampion za sledeću deceniju. Trijumfu je prethodio uspeh iz Segedina, gde je, u majici sa Supermen logoom, podelio prvo mesto u A finalu Svetskog kupa. Od tog trenutka postalo je jasno: Strahinja više ne kuca na velika vrata — on je već unutra.
Kako si doživeo osvajanje zlata na Svetskom kupu u Segedinu kao prvi korak u ovom nizu?
“Osvajanje zlata u Segedinu mi je bilo veliko ohrabrenje. To je bio dokaz da forma ide u pravom smeru i da sav trud tokom priprema daje rezultate”-započinje ovaj razgovor Strahinja.
Kako je tekao prelaz iz kategorije mlađih seniora na seniorsko Evropsko prvenstvo – da li si očekivao da ćeš odmah biti prvi?
“Prelazak iz mladih seniora u seniore nije bio lak – tempo je brži, konkurencija iskusnija. Znao sam da moram da budem spreman od prvog dana. Očekivao sam velike izazove, ali i verovao da mogu da se borim za vrh”-objašnja as iz Bačke Palanke.
Šta ti je bila glavna motivacija posle trijumfa na evropskom i svetskom nivou među mlađim seniorima?
“Moja glavna motivacija posle evropskog i svetskog uspeha je želja da pomeram svoje granice. Svaka trka je nova prilika da se dokažem i sebi i konkurenciji”-kaže Dragosavljević.
Njegov put do trona ne izgleda kao film brze montaže, već kao precizno režiran trening plan. U srži su sprint blokovi i intervali krojeni za 200 metara, ali i „paradoks“ koji mnogi sprinteri prepoznaju: priprema za 500 m vraća veću stabilnost i brzinu na dvesta. Tehnički, sve se svodi na tri tačke — start koji „puca“, sredinu koja ne pada i finiš koji zaključava stazu. Taj triptih Strahinja je vežbao do automatizma, pomerajući granicu svakog segmenta za milimetar, ali svaki dan.
Koji je ključni element u tvom programu za 200 m sprinteve (snaga, eksplozija, tehnika)?
“Ključni element za 200 m je spoj snage i eksplozije u startu, sa održavanjem maksimalne frekvencije do cilja”
Kako balansiraš između rada na startu i održavanja brzine tokom cele trke?
“Trening balansiram tako što deo rada posvetim snažnom startu, a deo simulaciji same trke da bih navikao telo na održavanje ritma”
U vrhunskom sportu, međutim, mehanika bez glave ne znači mnogo. Njegova mentalna strategija je staložena: pred start — što manje misli, u trci — maksimalna koncentracija na ritam i zaveslaj. Pritisak ne nestaje, ali se preoblikuje u radni zadatak. Otuda i hladnokrvnost u finalima: da se sve uradi brzo, ali ne i brzopleto.
Kako održavaš kontcentraciju i mir kada na startu stoje teška očekivanja nakon niza zlata?
“Na startu se fokusiram samo na svoj zadatak – blokiram sve ostalo. Disanje, vizualizacija trke i poverenje u proces priprema mi pomažu da ostanem miran”-objašnjava naš sagovornik.
Da li imaš poseban ritual ili mantru pre svakog finala?
“Nemam ritual koji je previše komplikovan, ali uvek ponovim sebi nekoliko ključnih rečenica koje me podsećaju da sam spreman”.
Kako se nosiš sa pritiskom da ostaneš neporažen?
“Pritisak doživljavam kao privilegiju – znači da ljudi očekuju dobre rezultate”.
Da li ti prija uloga favorita ili osećaš dodatni pritisak?
“Uloga favorita ume da donese dodatnu težinu, ali to koristim kao motivaciju, a ne opterećenje”.
Sezona je donela i promene u trenažnom okruženju, ali i potvrdu da pravi partneri prave razliku. Rad sa reprezentativnim stručnim timom podigao je volumen i kvalitet rada na nivo koji se u rezultatu vidi odmah: u brzini kojom čamac „legne“ na vodu i u načinu na koji se finiš izvlači iz zamora. Dragocena je i neprekidna razmena iskustava unutar ekipe; Strahinja iz te dinamike izvlači ono što mu najviše treba — dodatni mir i dodatni „kilovat“ za poslednjih 50 metara.
Koliku ulogu u tvojim uspesima imaju treneri i timski kolege?
“Trener i timski kolege su ogromna podrška. Oni vide detalje koje ja nekad ne primetim i znaju kako da me motivišu”.
Kako tvoja porodica i prijatelji doprinose vašem fokusu na trening?
“Porodica i prijatelji su moj oslonac van vode – pomažu mi da ostanem mentalno uravnotežen”.
Njegova priča nije bez zastoja. Bilo je vetra i talasa, čak i zdravstvenih trzavica unutar tima. Ali plan B i plan C nisu rezervni, već očekivani scenariji. Trening se prilagodi, takmičarski dan presloži, a cilj ostaje isti: izvesti stvar najbolje što se tog dana može. Taj pragmatizam razlikuje one koji svetlucaju od onih koji zaista svetle.
Kakvu opremu koristiš na 200 m – da li si menjao veslo ili čamac u toku sezone?
“Na 200 m koristim lagani čamac i vesla prilagođena mojoj snazi i tehnici. Ove sezone smo isprobavali male promene, ali uvek se držim onog što mi najviše leži.”
Da li sarađuješ sa nekim brendom ili konstruktorom na testiranju nove opreme?
“Učestvovao sam u testiranju nove opreme i takvi treninzi su mi pomogli da pronađem optimalna podešavanja.”
Kako izgleda tvoj program regeneracije posle takmičenja svake nedelje?
“Regeneracija posle takmičenja uključuje masaže, istezanje, krioterapiju i lagane treninge u vodi”.
Da li primenjuješ neke specifične metode?
“Ponekad koristim i specifične metode poput sauna terapije ili rada sa fizioterapeutom na prevenciji povreda”.
Šta dalje? Kratko i jasno: medalje na svim nivoima mlađih seniora i seniora, i kurs ka Los Anđelesu 2028. Svestan je da K1 200 m nije olimpijska disciplina, ali brzina koju gradi u jednosedu prevodi se u posade i u olimpijske distance. Zato su mu sledeći koraci dvojaki: zadržati „elektriku“ sprinta, a istovremeno širiti kapacitet za čamce u kojima se brzina deli — i umnožava.
Koji je vaš glavni cilj za ostatak sezone i narednu godinu?
“Glavni cilj do kraja sezone je da zadržim kontinuitet i ostanem u vrhu svetske liste.”
Da li razmišljate o prelasku na druge discipline ili dužine na vodi?
“Planiram da se okušam i u nekim drugim disciplinama, ali K1 200 m ostaje prioritet”.
Koji je bio najteži momenat u ovoj seriji takmičenja i šta ste iz njega naučili?
“Najveća lekcija je da nijedna trka nije gotova dok ne pređeš cilj. Naučio sam da se borim do poslednjeg zaveslaja”-poručuje Dragosavljević
U svakom razgovoru provlači se i poruka mlađima: uživaj u sportu, izdrži kad je teško i — ponovi sebi da si šampion. Nije to fraza, već radna metoda. Jer svako zlato, kako on kaže, „gradi se pre same trke“ — disciplinom, verom u proces i spremnošću da se svaki sledeći trening odradi kao da je poslednji pred finale.
Šta bi poručio mladim kajakašima koji sanjaju o internacionalnim uspesima?
“Rad, strpljenje i vera u proces. Ništa ne dolazi preko noći – treba izdržati i kad je najteže”.
Postoji li još nešto o ovoj sezoni ili tvom radu što bi želeo da podeliš, a da nismo obuhvatili?
“U ovom sportu ima mnogo nevidljivog rada. Voleo bih da se više govori o tome koliko truda stoji iza tih 30-40 sekundi na stazi”-zaključio je ovaj razgvoro naš “zlatni” momak.
Zato Strahinjina sezona nije samo godišnji izveštaj sa zlatom u zaglavlju. To je nacrt za ono što sledi: još ozbiljniji rad, još stroža disciplina, još jasniji ciljevi. U vremenu kada rezultati umeju da zavaraju i preko noći pretvore junaka u statistu, on bira teži put — da svaki sledeći start potvrdi prethodni. A to je jedina formula koja u vrhu zaista radi: kad si najmlađi koji je postao najveći, ostaje ti da i kao veći — ostaneš najbolji.
